Зашто је Исус крио?
Зашто је Исус крио?
Православна црква учи да је Христ умро за грехе читавог човечанства. У смрти Господа постојало је помирење човека и Бога, верујући да су људима добили прилику да оду на небо после смрти.
Пре него што смо разговарали о узроцима распећа Христа,мора се схватити да је овај догађај предодређен од самог почетка стварања човека од стране Бога. Тако је Господ знао да ће доћи до пада и протеривања човека из раја. Бог је знао да ће људима бити потребно спасење и благословљено посвећење. За то, од стране Света Светог Тројства, одлучено је да ће Христ доћи на земљу да би умро за човека. Стога се испоставља да је главни разлог расплета Христа била љубав Божије према људима. Услед смрти друге особе Благословене Тројице, човечанству је пружена прилика да се помири са Богом и уђе у рај након смрти.
Ако говоримо о земљаним узроцима распада Христа,треба обратити пажњу на чињеницу да су јеврејски народ мрзео Господина. И сами људи су затражили да распали Исуса. Главни разлози за такво брутално погубљење Јевреја назвали су хришћанство Христа. Тако се претпостављало да Христ посвећује смртоносни грех богохуљења када се назове Бога Сина.
По мишљењу јеврејских легалиста, Христ је прекршиоСтари завет закон када је чинио чуда исцељења суботом. Јевреји су замерали Христа због онога што је назвао Бога његов Отац. Такође, у Јеванђељу се каже да су фарисеји (посебна каста јеврејског народа, који стриктно у складу са законом Старог завета) замерио Христа, јер он даје себе једнак са Богом.
Фаризе израелског народа нису били разумљиви,да је Христ Бог који је дошао на човека због спасења. Христ је био оптужен да једе и пије с грешницима, док себе назива Бога Сина.
Писмознанци и фарисеји приписују посебну важност чињеници да Господ наводно није препознао ауторитет краља Цезара. На табли прикаченим на врху распињача, па су написали да је Христ краљ Израела.
Испоставља се да су земаљски узроци расплета Христаслужио као неспоразум код неких легалиста јеврејске суштине Исуса. Био је мржен и оптужен за богохуљење, непослушност Цезару, отпор земаљској краљевској моћи.